Finansije i Osiguranje - Srbija

Padaju kamate na štednju

Koliko je taj potez bio dobra vest za dužnike koji otplaćuju zajmove, jer je u perspektivi nagovestio smanjenje njihovih obaveza, toliko to nije bila dobra vest za štediše, jer je pokazala da rasta kamata na depozite više neće biti i da će morati da se zadovolje postojećim iznosima koje im banke plaćaju. U perspektivi možda i nižim prinosima na kapital.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, smatra da će odluka pomenute dve centralne banke verovatno značiti zastoj u daljem rastu kamata, pa će građani za veću zaradu morati da se obrate na druge adrese. Da ulažu u obveznice države, obveznice preduzeća, akcije...

„Kamate na jednogodišnje depozite na evre vrhunac su dostigle prošle godine u jesen, pred mesec štednje kada je tradicionalno povećana aktivnost deponenata. Tada je štednja u evrima na nova oročenja dostizala 3,6–3,7 procenata, da bi sa prolaskom tog perioda ponovo pala ispod nivoa od tri odsto. Na 2,8 odsto u maju ove godine. Pošto građani plaćaju porez od 15 odsto na ovu zaradu realni prinosi su i manji”, ukazuje on. Ukratko, kamate su rasle od 2022. do jeseni 2023. godine, a u junu ove godine su prvi put smanjene.

Gujaničić podseća da je glavni odgovor svetskih centralnih banaka na razbuktavanje inflacije 2022. godine bio intenzivni rast kamata koji je doveo do generalnog rasta cene novca i pre svega poskupljenja kredita. Međutim, aktivne kamate, kojima banke naplaćuju svoje plasmane, mnogo su brže rasle od cene depozita, pasivnih kamata, što je prošle godine dovelo do velike ekspanzije bankarskih profita. Tako su domaće banke prošle godine ostvarile rekordan profit od 122,2 milijarde dinara, što je više od milijarde evra, a sličan trend je nastavljen i u prva tri meseca ove godine jer je dobit iznosila 43,3 milijarde dinara.

Najveći doprinos rastu profita dali su neto prihodi od kamata odnosno razlika između cene po kojoj banke plasiraju i prikupljaju sredstva. Očekuje se da će se taj trend ublažiti ove godine s obzirom na to da će s protokom vremena sve veći broj štediša tražiti bolji plasman za svoj novac.

U Narodnoj banci (NBS) kažu da na kretanje kamatnih stopa banaka na štednju i kredite u značajnoj meri utiču odluke centralnih banaka o visini njihovih referentnih kamatnih stopa. Međutim, kamatne stope banaka zavise i od njihove poslovne politike i drugih faktora koje uzimaju u obzir.

U skladu sa pooštravanjem monetarne politike koje je NBS sprovodila od oktobra 2021. godine u uslovima visokih inflacionih pritisaka, kamatne stope na dinarske depozite imale su trend rasta. U proseku sa 1,72 odsto u oktobru 2021. na 4,52 odsto u maju 2024. godine.

Podsećaju da je NBS u junu ove godine smanjila referentnu kamatnu stopu, što treba da se odrazi i na smanjenje kamatnih stopa na dinarsku štednju, ali i ostalih kamatnih stopa na dinarskom tržištu poput kamatnih stopa na dinarske kredite banaka, a to će doprineti manjim troškovima zaduživanja privrede i građana u lokalnoj valuti, i to bez preuzimanja valutnog rizika.

„Kamatne stope na dinarsku, kao i na štednju u evrima, iako na relativno visokom nivou u poređenju sa prethodnim periodom, od početka godine padaju, iako su i NBS i ECB svoje kamatne stope smanjile tek u junu svaka za 25 baznih poena. Smanjenje kamatnih stopa je izraženije kod devizne štednje. Prema poslednjim raspoloživim podacima za maj 2024. godine, prosečna kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosila je 4,52 odsto, što je za 0,73 procentna poena niže nego u decembru prošle godine. Pritom, na dinarsku štednju oročenu na period do jedne godine kamatne stope u maju 2024. godine u proseku su iznosile 4,54 odsto, na štednju od jedne do dve godine 4,57 odsto, a na štednju preko dve godine 4,27 odsto”, kažu u NBS.

Kada je reč o štednji u evrima, kamatne stope na novopoloženu štednju su tokom pet meseci 2024. godine zabeležile veći pad (za 1,02 procentna poena) nego kod dinarske štednje i u maju su u proseku iznosile 2,73 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,83 odsto, od jedne do dve godine dva odsto i preko dve godine 1,72 odsto.

Zaključno sa 30. junom 2024. godine, dinarska štednja je iznosila 161 milijardu dinara, što je novi najviši iznos i od početka 2024. godine veća je za 23 milijarde dinara, tj. za 17 odsto. Devizna štednja iznosi gotovo 15 milijardi evra i od početka 2024. godine povećana je za 555 miliona evra, tj. za četiri odsto.